О књизи: 2015 / „– Знаш шта ме највише изненађује? – упитао је једном Кузмичев, заривши лице у Светланину танку, замршену косу боје меда. „Окренула је главу „Да ти ниси мој тип жене. Разумеш? Цео живот сам волео мале, мршаве бринете. Ја сам удата за једног од њих... Светлана се мало напући. Видевши са стране доњу усну која је избочена, Кузмичев је додирне прстом. Усна је смешно загуглала "Не дури се!" Цурве плавуше су ме изнервирале. Тешко ходају. Имају округле бокове као лопте. Њихове груди се не уклапају у хаљину. Њихових тела је толико…»